Činjenice i predrasude o nasilju nad ženama

1. ČINJENICA : Nasilje je ozbiljan društveni problem i odgovornsot SVIH nas

1. PREDRASUDA: Nasilje je PRIVATNA STVAR, stvar žene, porodice

2. ČINJENICA: Nasilje se dešava u SVIM vrstama porodice NASILNICI I ŽRTVE NASILJA Mogu biti bilo koje rase, klase, religija, profesije, obrazovanja, starost, socio-ekonomskog porekla, sex orjentacije.

J.S, 22 godine, majka bebe od 4 meseca:

Udala sam se 20 godina. Završila sam srednju školu i otišla da radim, da berem višnje. Tamo sam ga i upoznala i vrlo brzo sam se udala za njega. Nasilјe je počelo par meseci nakon mog odlaska kod njih u kuću.To je počelo zato što, i nakon nekoliko meseci, nisam ostajala trudna. Udarao me je svuda. Najviše u glavu. Svakog meseca kad bih dobila, dobijala bih batine. Govorio mi je da sam kurva, da ko zna sa koliko njih sam spavala pre njega, da sam nesposobna da budem majka. Tada bi mu se pridružila i njegova majka, koja bi me gurala ili gađala svakakvim predmetima. Kaže, smeje joj se narod, snajka ne može da rodi. Bilo mi je stvarno strašno.“

Nedovoljna informisanost, patrijarhalan način života, kao i osećaj straha i sramote, samo su neki od razoga zbog čega žene Romkinje trpe nasilje u porodici.

• 2. PREDRASUDA: Nasilje u porodici se uglavnom dešava u socijalno-ugroženim društvenim slojevima među nisko obrazovanim i siromašnim….
• 3. ČINJENICA: Većina nasilnika dobro funkcioniše u svojoj društvenoj I radnoj sredini
• 3. PREDRASUDA: Nasilnici su osobe koje pate od nekog dušenog poremećaja!

A.A. stara 50 god.,  majka četvoro dece i baka četvoro unučadi

U braku sam više od 30 godina, i u lošim sam  odnosima sa svojim supružnikom koji već  godinama vrši više oblika nasilja nadamnom.  Naši odnosi su se još više pogoršali nakon udaje naše ćerke, koja se udala za brata od naše snajke. Tu počinju još veći problemi. Suprug me je premlatio i onesvestio od batina,govorio mi je pogrdne reči, optužujući me, da sam znala za ćerkinu vezu a da sam ja to prećutala. I posle mnogobrojnih svađa, uvreda, pogrdnih reči, moja situacija je bivala samo gora i gora.

U međuvremenu sam posećivala radionice koje organuzuje udruženje “Leskovačke Romkinje.” Takođe sam imala i individualne razgovore posle radionica sa devojkama iz Udruženja,  kao i razgovore i razmene sms poruka preko vibera i telefona. Time sam se osnažila.  Nakon još jedne svađe u nizu, kada me je suprug tukao, i to metalnom šipkom, napustila sam porodičnu kući i slučaj  prijavila policiji i Centru za socijalni rad.  Nakon kraćeg vremena, On je priveden u Policijsku upravu i saslušan. Policija mu je odredila zabranu prilaska, a u saradnji sa Centrom za socijlani rad protiv njega je podneta i krivičnu prijava. Slučaj je završio na sudu. Kod majke sam bila više od tri meseca, a za to vreme bila sam u stalnom kontaktu sa udruženjem “Leskovačke Romkinje” koji su za moj slučaj posredovale kod Centra za socijalni rad,  gde sam bila na razgovor i saslušanje.  U međuvremenu smo izašli na ročište, i posle dužeg razgovora On je molio da se vratim, obećavši pred sudskim većem da će se promeniti i da će odsad biti drugačije. Pomirili smo se. Prošlo je već nekoliko meseci i za sada nemam nikakvih problema sa mužem.  

Veoma sam zahvalna devojkama iz Udruženja”Leskovačke Romkinje” koje su mi bile podrška,  koje su me hrabrile i osnažile, jer da nije bilo njih ja bi i dalje ćutala i trpela nasilje.

• 4. ČINJENICA: Nasilje nije ravnopravna razmena argumenata, mišljenja ili privremeni nesporazum(svađa) već zloupotreba moći I KRIVIČNO DELO!
• 4. PREDRASUDE: NASILJE U PORODICI NIJE ZLOČIN, SVI PAROVI SE SVAĐAJU
• 5.ČINJENICA: Krivica I odgovornost za nasilje pripada onome ko nasilje vrši-NASILNIKU
• 5.PREDRASUDA: Žena je kriva za nasilje koje trpi

Žena stara 24 godine, majka dvoje dece od 7 i 2 godine. Udala se sa 15 godina 

Nisam mogla uopšte da se priviknem. Morala sam da slušam i svekra i svekrvu, a muža sam jako retko viđala. Kada se svekar razdrao na mene, rekao mi je da moram da ih slušam. Stalno sam molila majku da me uzme odatle. Na kraju sam sama pobegla. U ovoj porodici nisam trpela fizičko nasilje, ali su stalno na mene vikali i vređali me. Posle dva meseca sam se ponovo udala za mladića koji mi se svideo. On je živeo sa majkom, ocem i bratom. Od tada je nastao moj pakao. On nikada nije bio kod kuće, stalno je išao da kocka. Kad god bih ga pitala zašto to radi, on me je tukao. Tako sam rodila sina. Svekrva mi nije davala da brinem o detetu i govorila ja da ja to ne znam. Par puta me je i svekar tukao. Majci nisam smela ništa da kažem, jer svi živimo u istom selu, pa sam se bojala. Svaki dan život u svađi, prepiranju, batinama… Desilo se da više nisam poznavala svoje dete. Skroz sam popustila sa živcima. Smeštena sam na kliniku. Ni tamo nikome nisam rekla šta mi se dešavalo. Nakon tri meseca, majka me je uzela sa klinike i dovela kući. Saznala sam da se i ona razvela od tate. Posle godinu dana sam se ponovo udala i sada mi je život mnogo bolji. Prvo dete jako retko viđam. Čujem da je krenuo u prvi razred, ali sa tom porodicom ne želim da imam bilo kakav kontakt. A detetu je tamo dobro, jer ga oni svi vole.

STOP NASILJU NAD ŽENAMA JER  SMO VAŠE KĆERKE, SESTRE, MAJKE, BAKE

N.N. stara 24 godine

 Udala sam se početkom 2023.godine i sa suprugom otišla da živim u jednu zemlju zapadne evrope. Sve je bilo idealno dok njegovi roditelji nisu došli da žive sa nama. Tada stvari  počinju da se menjaju,  moj svekar i svekrva počinju da me maltretiraju, ponižavaju i vređaju. Jednog dana posle velike rasprave svekar je nadamnom izvršio fizičko naselje i naneo mi je mnogo modrica po telu. Sve to nije toliko bolelo koliko su me bolele reči koje je upućivao na moj račun(psihičko-verbalno nasilje), jer je vređao i moje roditelje. Počele su rasprave i nepoverenje i od strane supruga.  Imajući informacije sa terena, devojke iz udruženja “Leskovačke Romkinje”su me nekako kontaktirale I razgovarala samnom. Osnaživale su me i hrabrile da nasilje NE trpim, već da prijavim nadležnim isntitucijama.  Tako osnažena, nakon jedne rasparve i psiohičkog nasilja od strane supruga, prelomila sam i odlučila da se vratim u Srbiju i napustim nasilnog supruga i njegove roditelje. Redovno dolazim u prostorije udruženja “Leskovačke Romkinje” i razgovaram sa devojkama. Promenila sam se,  osnažila i sasvim sam druga devojka, mnogo jača nego što sam bila ranije.